Kako da „proizvedemo“ nastavnice i nastavnike koji će biti motivisani da ulažu u svoj profesionalni razvoj i unapređuju veštine?

Čini mi se da tim u školi za profesionalni razvoj nastavnica i nastavnika može mnogo da doprinese da se usavršavanju vrati suština – tako što će raditi „produktivno“.

Kada kažem: produktivno – prvo pomislim na precizno značenje te reči: onaj koji stvara, proizvodi, onaj koji je bogat, koji dosta donosi… Sada to prevodim na teren školskog tima i pitam se: Koji je proizvod tima, šta to stvaramo, šta nas čini bogatim?

Počinjem od cilja zbog kojeg smo formirali tim, a to je da „proizvedemo“ nastavnice i nastavnike koji će biti motivisani da ulažu u svoj profesionalni razvoj i unapređuju veštine. Kako ih motivisati, ako izostavimo platu, kao jednu od ključnih motivacija – na koju mi, kao Tim, ne možemo da utičemo?

Ostaje nam da ukažemo na mogućnost napredovanja, dobijanja priznanja za postignuća, mogućnost učenja…

Ko „ne veruje“ i nema snage da se „bori“ – trebalo bi da promeni „bojno polje“

Danas se čak i iskusne nastavnice i nastavnici svake školske godine suočavaju sa velikim izazovima.

Pred nama je obaveza primene novih metoda, stalni napredak tehnologije, promena sadržaja, zakona, procedura, a naravno menjaju se i obrazovne potrebe đaka.

Ako ignorišemo sve ovo i ne unapređujemo svoje veštine, to se odražava na postignuća dece… Nismo jedini odgovorni, ali možemo mnogo da doprinesemo da bude bolje – jer obrazovanje je vera u uspeh. Ko „ne veruje“ i nema snage da se „bori“ – trebalo bi da promeni „bojno polje“ i da se bavi nečim drugim!

Učenje je univerzalna vrednost i za decu i za odrasle

Samom činjenicom da radimo u ustanovi u kojoj je učenje vrednost koju promovišemo deci, od nas se očekuje da svojim ličnim primerom to i pokažemo.

Raditi na sebi je najveći projekat u životu i zato treba da budemo spremni na celoživotno učenje. Tako ćemo uticati na produktivnost i stvarati bolje škole, proizvoditi uspešne mlade ljude – bogate funkcionalnim znanjima…

Da bi tim za profesionalni razvoj bio produktivan – njegovi članovi treba i sami da imaju pozitivan stav prema obukama i treninzima.

Tim, koji očekuje da bude uspešan, treba zajednički da postavi jasan cilj – a to je da „proizvedemo“ što više nastavnica i nastavnika u školi, koji će sa zadovoljstvom razvijati svoje kompetencije, koji će se usavršavati kako bi unapredili razvoj dece i njihova postignuća, a ne zarad sakupljanja bodova – na koje ih obavezuje Pravilik.

Osim toga, usavršavanjem radimo na sebi i razvijamo karijeru, kroz napredovanje u određena zvanja, i tako utičemo na popravljanje položaja nastavničke profesije u društvu.

Tim može dobro da funkcioniše ako postoji poverenja i saradnje, ako se poštuje pravičnost, razumeju potrebe drugih i njihove ideje, ako se pokaže odlučnost u akcijama i odgovornost za rezultate rada

Kao što vidimo „proizvod“ tima za profesionalni razvoj nastavnica i nastavnika se ne može odmah „unovčiti“, ali na duge staze ćemo svi, kao društvo, biti znatno bogatiji… Prilično dalek cilj – čak i za nas odrasle/profesionalce.

Ono što možemo učiniti, da motivišemo članove tima da stvore „dobar proizvod“ i tako budu produktivni, je poštovanje procedure uređenja unutar tima.

Dakle, prvo ćemo odrediti strukturu tima i podeliti uloge, podeliti poslove, utvrditi kodeks ponašanja, način komunikacije i donošenja odluka, utvrditi način praćenja rada i davanje povratnih informacija o broju onih koji se stručno usavršavaju i naučeno primenjuju u praksi…

Sledeći korak nam je izgradnja podrške, poverenja i saradnje u timu – kroz poštovanje pravičnosti, razumevanje potreba drugih i njihovih ideja, odlučnost u akcijama i odgovornost za rezultate rada.

Sada nam predstoji sistem nagrađivanja unutar škole. Kada unapred utvrdimo sistem nagrađivanja, sa kojim ćemo upoznati sve zaposlene – predstoji nam da taj sistem i sprovodimo. To treba raditi otvoreno pred svima, navodeći razloge zbog kojih je neko nagrađen i tako ohrabrimo ostale da „rade na sebi“, a u isto vreme gradimo i poverenje u kolektivu, a ne sukobe – kako se obično misli…

Motiv za ulaganje u svoju struku može da bude javno priznanje, mogućnost napredovanja, odlazak na željenu obuku…

Najviše motiviše plata – ali pošto je u našem slučaju određuje Ministarstvo, nagrada može biti odlazak na željenu obuku o trošku škole, ili javno priznanje za postignuće, ili mogućnost da napredujemo u struci (što će se takođe, jednog dana, plaćati od strane Ministarstva).

Sve što se radi na silu – daje male ili nikakve rezultate

Svako ulaganje u sebe se višestruko isplati.

Stotine sati provedenih na obukama i primena onoga što smo naučili– otvara nam put da „unovčimo“ svoje zvanje, znanje, veštine i umenja.

To može biti osmišljavanje akreditovane obuke, autorstvo stručnih knjiga, angažovanje u obučavanju nastavnika programima drugih autor, učešće u istraživanjima, stručnim komisijama i niz aktivnosti kojima možemo biti angažovani, ako radimo na sebi i bogatimo svoj „si-vi“.

Da bismo to postigli potrebno je da iskreno i sa puno snage i volje učestvujem na obukama, a ne da budemo samo fizički prisutni, zato što nas je neko „naterao“…

Poznato nam je iz prakse, da sve što se radi na silu – daje male ili nikakve rezultate. Zato pozivam tim za profesionalni razvoj nastavnica i nastavnika u školi – da stvara atmosferu negovanja učenja kao lične vrednosti, da proizvodi one koji će imati bogat „si-vi“, i tako podigne nivo prosvetara na rang koji zaslužuje profesija od koje zavisi razvoj jednog društva!

autorka teksta:

Neca Jović – stručna saradnica – pedagod; spec. za metodiku GV-a; pedagoška savetnica