Konferencija najboljih edukatora Srbije pod nazivom “U susret kvalitetnom i inovativnom obrazovanju” u organizaciji Udruženja Živojin Mišić održana je u nedelju 23. juna  u Beogradu. Okupili su se Najbolji edukatori Srbije, a učešće su uzeli i Nikoleta Rakočević, Stevan Jokić, Vigor Majić i Ranko Rajović.

Velika je snaga i uliva nadu u bolje sutra, kada na jednom mestu vidite najbolje edukatore koji su inovativni i proaktivni, inspirativni i pokretači pozitivnih promena u svom poslu i svojoj okolini.

Kreativni, zanimljivi i drugačiji, dobri primeri deci, dodatno se zalažu za razvijanje učenika, njihovih talenata, znanja i sposobnosti, podstiču ih na razmišljanje i istraživanje, na aktivizam, rad, trud, veruju da obrazovanje može promeniti svet na bolje, kada njihovi đaci  sutra postanu uspešni privrednici, naučnici, umetnici…

Na Konferenciji najboljih edukatora Srbije razgovaralo se o tome kakav je danas dobar nastavnik, kako obrazovanje uskladiti sa vremenom u kojem živimo, a na temu kako školovati decu za budućnost održao sam i radionicu.

Nakon nedelju dana, sumirao sam utiske sa ove konferencije(koja je inače
 akreditovana u ZUOV-u), i prenosim vam ih u obliku 10 predloga.

  1. Dobar nastavnik je onaj koji smisleno uključuje svoje đake u proces učenja, koji pruža podršku deci da porastu, ali i onaj koji se uspešno bori sa preprekama, zajedno sa decom.
  2. Dobar nastavnik je onaj koji je shvati da je prevaziđeno gradivo, ono koje je učio na fakultetu.  Univerzitet je najkonzervativnija institucija u Srbiji.
  3. Nastavnik je slobodan da formalno zadovolji zahteve ministarstva, a da suštinski radi šta želi, a da je to u najboljem interesu deteta!
  4. Nema boljeg pedagoga od iskusnog nastavnika. Dobar nastavnik pretvara loš sistem u dobar i obratno – loš nastavnik pretvara dobar sistem u loš.
  5. Raspredmećivanje nastave/ukidanje predmeta, kao dobar način da deca uče u skladu sa njihovim interesovanjima, potrebama i vremenom u kojem žive. Nisu potrebni novi predmeti, već znanja koja se povezuju. Potrebno je probleme pretočiti u zadatke i projekte. Mnoge važne životne oblasti nisu uspele da se ugrade u obrazovni sistem. U školi se 30-40% gradiva ponavlja. Projektna nastava je šansa da deca rade timski, da saradjuju i bave se aktualnim i zanimljivim temama. Primere projektne nastave možemo naći u knjizi Zrnca nauke.
  6. Potrebno je učiti decu da komuniciraju. U našim školama jezik se posmatra veoma usko. Deca se ne uče komunikaciji: u konfliktu, u žalosti, pomoću znakova i simbola.
    Učenje slova je prevaziđeno. Decu treba učiti jeziku slika, jeziku grafikona, simbola… Kroz jezik promovišemo kritičko mišljenje. Mi trenutno živimo u veku matematike. Sve je zasnovano na matematici. Potrebne su nove reči u srpskom rečniku da bi komunicirali sa decom. Treba učiniti sve da ih zainteresujemo za predmet, da strvore pozitivan odnos prema sadržaju koji uče. Ako ga motivišemo i zainteresujemo, učenik će sam naučiti kasnije šta ga interesuje. Veliki broj nastavnika je odgovoran što 90% posto učenika ima blokadu prema matematici.
  7. Škola treba da bude hrabra – da prepozna ono što se oko nje događa. Da ne postoji formalizam u nastavi – očekivanja tipa da sva deca moraju isto znati u određenom uzrastu.
  8. Potrebno je podržati decu koja su zainteresovana i ponuditi im dodatne sadržaje.
  9.  Dati deci slobodno vreme da se bave raznovrsnim sardžajima, kako bi videli šta ih interesuje, koje su njihove sklonosti.
  10. Zapadno obrazovanje je uzor. Srbija nema tradiciju obrazovanja. Kada se pojavio Dositej, već je bilo kasno.

Bogato iskustvo i dobra rešenja koja su NES-ovce vinula do ovih visina, upravo “idu u susret inovativnom i kvalitetnom obrazovanju” koje razvija znanje, veštine, stavove i vrednosti kako bi učenik bio sposoban da uspešno zadovoljava sopstvene potrebe i interese, ne ugrožavajući druge. Da bude sposoban za rad, dalje obrazovanje i samostalno učenje, odgovorno donošenje odluka koje se odnose na budući život. Da poštuje prava dece, ljudska i građanska prava i osnovne slobode i da bude sposoban za život u demokratski uređenom društvu.

Hvala Udruženju “Živojin Mišić” što nas je ponovo sve okupilo, hvala i mojim kolegama na divnom druženju i razmeni iskustva.

Radujem se sledećim susretima!