Stavovi su moćno sredstvo koje deluje na naše ponašanje. Oni povezuju emocionalne, saznajne i voljne crte ličnosti. Obezbeđuju stabilnost, ali mogu trpeti i promene pod dejstvom situacije. Ove činjenice nam daju za pravo da se bavimo stavovima nastavnika, kako bi iznašli mogućnosti za unapređenje školske prakse.


Rezultati istraživanja o stavovima nastavnika prema demokratskim vrednostima, koje je obavljeno u sklopu specijalističkih studija za metodiku građanskog vaspitanja, pokazuje da nastavnici generalno imaju svest o tome da su demokratske vrednosti važne i poželjne u školskom ambijentu. Ovako visoka naklonjenost prema demokratskim vrednostima, kako pokazuje ovo istraživanje, malo može pomoći ako se to ne praktikuje u samom radu sa decom u školi. Nije dovoljno za sveobuhvatan razvoj ličnosti, zahtevati od učenika samo dve stvari, a to je: da uče i da budu disciplinovani- a što je uobičajeno u našim školama.

Što su deca starija – sve im se daje manje prostora za učešće i odlučivanje

Vredno je pomenuti koliko se, kako rezultati istraživanja pokazuju, generalno malo pridaje važnosti praktikovanju učešća dece u školskim situacijama, tj. koliko odrasli nisu spremni da stvaraju situacije u kojima će učenici, shodno uzrastu i sposobnostima, moći aktivno da učestvuju u procesu svog razvoja – kako bi postali autonomni, odgovorni i tolerantni građani, osposobljeni i spremni za kompetentno učešće u društvenom životu zajednice. Poznajući školsku praksu i iskustva nastavnika i učitelja sa seminara – naročito kada se stave u ulogu roditelja ili učenika – često se dolazi do zaljučka da u našim školama, što su deca starija –sve im se daje manje prostora da u nečemu učestvuju i odlučuju!?

Nastavnicima Građanskog vaspitanja je poverena uzvišena misija

Samo dobro obučeni nastavnici mogu da rade na osposobljavanju mladih za kulturu dijaloga, poštovanje demokratskih vrednosti i načela, timski rad, personalnu građansku kompetentnost i aktivnu socijalnu participaciju.

Misija nastavnika građanskog vaspitanja je da pomognu mladima da formiraju demokratrski obrazac mišljenja, delovanja i ponašanja.

Koliko su velike nade polagane u obučavanje nastavnika za građansko vaspitanje, govore i reči Čedomira Čupića – predednika Upravnog odbora Beogradske otvorene škole koji se obraća budućim nastavnicima građanskog vaspitanja sa rečima: Unapred vam hvala na uključivanju u ovu uzvišenu misiju za sve nas (Građansko vaspitanje za šesti razred osnovne škole, 2006:3).
Međutim, ovo istraživanje je pokazalo da obuka za građansko vaspitanje, kao ni druge relevantne obuke, pa ni nivo obrazovanja ne utiču značajno na stavove nastavnika prema demokratskim vrednostima. Razlog, za ovakve rezultate, treba tražiti upravo u formalnom pristupu prema sticanju novih znanja i veština – koje onda ne mogu imati suštinski uticaj. Dakle, ovo istraživanje može biti dobar signal za unapređenje organizovanja obrazovanja i usavršavanja nastavnika, kao i pozitivnu selekciju onih koji se obrazuju, ne samo za voditelje građanskog vaspitanja, već i za sam nastavnički poziv.

Od maldih naraštaja se očekuje da budu spremni za društveno angažovanje

Ovo istraživanje govori o tome da se u školskom životu i radu mora što-šta menjati kako bi mladi naraštaji mogli da se uhvate u koštac sa izazovima koje nosi demokratsko društvo i kako bi postali aktivni učesnici u izgradnji demokratskih vrednosti.

Demokratsko društvo od obrazovanja i vaspitanja očekuje da obrazuje mlade za demokratski način življenja, da kod njih razvije spremnost za društveno angažovanje, poštovanje i razvijanje vrednosnog sistema društva, da neguje kritički odnos prema društvenim pojavama i problemima, da neguje svest o potrebi društvenog razumevanja, tolerancije i socijalne pravde.

Demokratskom društvu je potreban građanin koji je uzoran – vaspitan prema standardima i zahtevima demokratskog društva; građanin koji je slobodan – koji živi i radi prema demokratskim principima, načelima, zahtevima, pravima i obavezama; građanin koji je odgovoran – koji će umeti i moći da živi u zajednici, umeti da dobro i adekvatno vrši svoje profesionalne aktivnosti, biti tolerantan, kompetentan, moralno i fizički zdrav, human, istinoljubiv, odgovoran, čestit, kreativan i samostalan; građanin koji će umeti i moći da se uključi i uzme učešće u razvoju demokratskog društva.

Smernice za osmišljavanje promena u školskoj praksi

Rezultati ovog istraživanja daju smernice za osmišljavanje promena u školskoj praksi koje bi mogle ići u sledećem pravcu:

  • da odgovornost ne treba zahtevati, već sistematski i planski razvijati kod dece, a ona će biti ogovorna ako budu u prilici da donose odluke o pitanjima koja ih se tiču i snose posledice tih odluka;
  • da treba gajiti poverenje u dečje snage i dati im šansu da budu glavni nosioci sopstvenog razvoja;
  • da osmislimo deci međusobnu komunikaciju, kako bi se učila dijalogu, toleranciji i prijateljstvu, jer je uspostavljanje i održavanje vršnjačkih odnosa jedan od najvažnijih zadataka;
  • da prvo odraslima bude jasno da su svi ljudi rođeni slobodni i jednaki u dostojanstvu i pravima, i da se u skladu sa tim i ponašaju – kako bi deca to usvojila kao nepobitnu činjenicu na kojoj počiva demokratija;
  • da demokratija ne znači da radi ko šta hoće, već da demokratija znači poštovanje dogovorenih pravila i procedura bez privilegija i da je sloboda jednog čoveka ograničena slobodom drugih ljudi.

Ulaganje u obrazovanje je najbolja investicija

Obrazovanje je investicija koja je korisna i za pojedinca i za društvo. Od obrazovanja se očekuje da decu i mlade podrži da izrastu u građane koji:
-znaju da sloboda nema spoljnih prepreka, osim opštevažećih zakona;
-poštuju ljude i ne prave razliku po polu, rasi, veri, imovinskom stanju;
-pokreću akcije za poboljšanje života i sebi i drugima;
-promišljaju o svojim postupcima i posledicama za sebe, druge i okolinu;
-pomažu drugima, ne iz koristoljublja, već zbog humanosti;
-razgovaraju, uz argumentovanje stavova i uvažavanje sagovornika;
-koji su spremni da saslušaju drugoga, i ako se sa njim ne slažu.


Naizgled malo, a tako mnogo doprinosi poštovanju demokratskih vrednosti, kao što su: sloboda, jednakost, učešće, odgovornost, solidarnost, dijalog i tolerancija. Svako od nas treba da da svoj doprinos razvoju demokratskog društva, jer smo za to svi odgovorni.

Bavljenje ovom tematikom na treninzima za obuku nastavnika i kao i kroz specijalističke studije – kolega Dragan Kuveljić i ja smo došli na ideju da osmislimo autorski program obuke GVGPV koji će doprineti da se voditelji GV-a senzibilišu za pozitivne vrednosti koje treba da razvijaju kod dece/mladih; da se osnaže u primeni postupaka stvaranja tolerantne sredine za učenje – koristeći prednosti radioničarskog načina rada.


autorka teksta: Neca Jović – stručna saradnica-pedagog/spec.za metodiku GV-a/pedagoška savetnica