Škola jeste mesto za učenje, ali ne mora biti i za mučenje…

Kada kažem učiti ne mislim pamtiti, već istraživati, stvarati, otkrivati, razmenjivati, primenjivati, procenjivati, rasuđivati, savladavati intelektualne i fizičke prepreke. Dete – koje ima priliku da sve ovo iskusi i te kako školu doživljava kao najbolju zabavu u gradu.

Škola koju bi deca volela, bila bi škola usklađena sa interesovanjima, željama i potrebama učenika

Verujem da su se i oni najiskusniji, koji su godinama u školi, uverili da čas nije svetinja. 

Potrebno je da proces podučavanja bude što raznovrsniji, sa dosta tematske i integrisane nastave. Da razvija i podstiče stvaralački i kritički duh kod dece.

Važno je da učenici imaju celovita znanja, da uče kroz saradnju, razmenu iskustava u timu, u kome će svako naći sebi mesto u skladu sa interesovanjima i potrebama.Zato je poželjno da nastavnici budu organizatori, partneri, motivatori, usmerivači i podstrekači.

Škola bi bila najbolja zabava u gradu ako bi deca učila kroz razne kampove, seminare i letnje škole. Učenje treba prilagoditi vremenu u kojem živimo.

grupa Mašta Dragan Kuveljić škola zabava
Na Sopotnici sa drugarima iz grupe “Zvončići” iz Novog Sada
škola zabava dragan kuveljić grupa Mašta
Grupa “Mašta” u Novom Sadu u gostima kod drugara iz grupe “Zvončići”
Grupa “Mašta” u Beogradu

Za realizaciju ovako organizovanih aktivnosti, potrebno je uvažavati i praktikovati sa decom vrednosti, poput slobode, kritičkog mišljenja, tolerancije, dijaloga, ravnopravnosti i međusobnog uvažavanja.

Participacija kao doprinos vlastitoj konstrukciji znanja

Učenici, uz asistenciju učitelja, mogu konstruisati nova znanja i van učionice – kroz ambijentalnu nastavu ili učešćem u kulturnim i sportskim aktivnostima.

Bilo da se bave istorijskim temama (muzej, istorijski spomenici, film, biblioteka, razgovor sa savremenicima….), ili da otkrivaju svet oko sebe (šuma, livada, reka, fabrika, prodavnica, bolnica, pošta…) ili da participiraju tj. izgrađuju svoje estetske i kulturne navike organizovanjem izložbe, igrom u pozorišnim predstavama, učešćem na koncertima… ili da doprinose svom fizičkom razvoju (sportski poligoni, pešačenje od određene destinacije kao izvora novih saznanja…)

Grupa “Mašta” u Muzeju u Prijepolju

Kada podržimo dete u negovanju talenta koje poseduje – kod njega razvijamo samopouzdanje, a dete koje veruje u sebe znaće na pravi način da izađe iz konfliktne situacije

Ako želimo da nam škole ne ostare, moramo se potruditi i da ih ispunimo raznovrsnim vannastavnim aktivnostima – koje afirmišu kulturu, sport, nauku na jedan kreativniji i inventivniji način.


Deca romske nacionalnosti po prvi put su zajedno sa svojim drugarima iz grupe “Mašta” igrala u predstavi “Mečkino dete”

Početi od otkrivanja talenata dece, jer u svakom detetu čuči neka sposobnost. Kada podržimo dete u negovanju talenta koje poseduje – kod njega razvijamo samopouzdanje, a dete koje veruje u sebe znaće na pravi način da izađe iz konfliktne situacije.

Ponekad pomislim da je škola najkonzervativniji segment društva, tj. da se sve menja samo se škole ne daju. Ako nastavimo ovako tvrdoglavo da čuvamo i negujemo tradicionalnu nastavu, u kojoj nastavnik drži nastavu a učenik pasivno sluša, živećemo u prošlosti i škola će izgubiti, značaj i smosao i postati nepotrebna i suvišna u društvu, a deca će učiti sa televizije, interneta, ulice, fudbalsih utakmica i sl.

Predstava “Mečkino dete” u Domu Kulture u Prijepolju

Da se to ne bi dogodilo, svaka škola treba da neguje neku svoju specifičnu vannastavnu aktivnost, po kojoj bi bila prepoznatljiva – u zavisnosti od interesovanja dece i kreativnih mogućnosti nastavnika. Da, kada kažemo ime škole, svi u lokalnoj sredini i šire, znaju po čemu je ta škola poznata.

Da se omasovi učešće dece i da se organizuju smotre na kojima bi škole predstavljale rezultate svoje aktivnosti. To može da bude hor, orkestar, folklor, ples, likovni radovi, robotika, poezija, ekologija, školski muzej, lokalni turistički vodič, školski časopis, sajam nauke, maskembal, pozorišne predstave…

Dobro je da svaka škola periodično menja izbor aktivnosti, u zavisnosti od interesovanja dece. Vannastavna aktivnost može i više godina da bude ista, ako se pokaže masovno iteresovanje dece i ostvare dobri rezultati. Vannastavne aktivnosti boje školu i daju joj identitet.

Škola kao mesto njihove, a ne naše mladosti…

Mislim da su klasične priredbe povodom određenog događaja izgubile svežinu, ponavljajući isti ili sličan sadržaj iz godine u godinu. Naročito one koje imaju za cilj da zabave odrasle, a koje u drugi plan stavljaju decu – zbog kojih, navodno, sve to radimo.

Umesto toga treba da se dogovorimo sa decom, šta je ono što bi njima bilo interesantno, podržavajući njihovu kreativnost, originalnost i maštovitost. Kako bi škola postala najbolja zabava u gradu i da idemo tim putem – da škola bude mesto njihove, a ne naše mladosti!