Освануо је Октобар 2021.

Некако је ОКТОБАР симбол бунта и промена. Многе су се револуције десиле баш у октобру.

Једна од њих је и обука одабраних учитеља/учитељица и стручних сарадника/сарадница за вођење Грађанског васпитања у основним школама.  

Као да је јуче било, а прошло је двадесет година… Златибор, одабрани, мотивисани, пуни ентузијазма, сели смо у круг и почели „лични препород“ са нашом драгом иструкторком Иваном Стојановић. Кажем „лични“, јер смо много радили на себи, како бисмо нови начин рада применили са децом – уводећи их у свет демократских вредности које ће им требати за цео живот.

Ни данас, после двадесет година, не разумем зашто деци, чији су родитељи верујући, ускраћујемо могућност да развијају демократске вештине. Пропагирамо једнакост, а децу делимо на „грађане и неграђане“, на „верујуће и неверујуће“. Ни у једном правилнику, упутству, пропису не пише да на Грађанском васпитању не могу бити деца чији су родитељи верујући, нити пише да демократски оријентисани родитељи, чија деца иду на Грађанско васпитање, не поштују своју веру и традицију!

Имам утисак да ми не можемо да живимо без неких подела на „ми и они“. Грађанско васпитање то не препознаје, већ пропагира једнакост, солидарност, учешће, слободу, одговорност, дијалог и толеранцију. Све то нестаје када доминирају поделе међу нама, а ми децу од малена управо делимо и учимо их да је то ОК!

Право да „верујем и да имам своју веру“ – припада личним правима и практикује се у кругу породице, а постоје и институције које их у томе подржавају. То су верски објекти. Исто тако постоји право „да се слободно дружим са другом децом“ и да се удружујемо како бисмо покренули неку акцију за опште добро. То право припада партиципативним правима и може се најбоље научити на Грађанском васпитању у размени са обученим наставником и децом који тај предмет похађају. Породице  могу деци дати „кућно васпитање“ , међутим у породичном амбијенту немају сва деца једнаке могућности да развију демократске вештине. Зато постоји школа, као институција у којој деца уче да практикују активизам кроз покретање решавања реалних проблема у свом непосредном окружењу.

Тако се од малена уче да буду активни грађани, који дају свој допринос, како би побољшали услове у којима живе, зарад личног и општег добра.

И тако, проћи ће и овај октобаР, иако сам по себи РеволуционаРно звучи, некако незапажен. Желим да појачам његово дејство, као што је песник Алекса Шантић хтео да појача дејство стихова када је рекао „вРх хРиди цРне тРне, задњи Румени зРак“. Тако ме је учио мој поштовани професор Миломир Рољевић – који је и у свом имену и презимену имао то РеволуционаРно слово „Р“. Добри учитељи се памте за цео живот и „урезују“ у наше биће нека сазнања која никада не избледе…

Тужно је што сада већина наставника/учитеља „мора“ да држи Грађанско васпитање.

Мало је оних који су, одабрани, мотивисани и пуни ентузијазма, остали у овој причи. А како рече велики Александар Нил: „све што се ради на силу даје мале или никакве резултате“. А и какве резултате бисмо и могли да очекујемо када, свако мало, по друштвеним мрежама просветних радника, неко тражи готове планове за Грађанско васпитање. Радује то што су схватили да су на снази нови Програми, али растужи то што немају идеју да прелистају Приручник за ГВ.

Ово штиво  нуди прегршт садржаја, упутстава, добрих примера, идеја за повезивање са другим наставним предметима, корисне линкове, речник важних појмова и све друго што усмерава на креативност наставника у раду са децом. Ту је и цео садржај из Програма наставе и учења са све исходима, садржајима и упутством… Упао ми је у очи један пост  на друштвеној мрежи који, коментаришући потрагу за готовим плановима, каже иронично да је у дилеми „да ли је то преписивање“ и наставља симпатично „само питам за другарицу“…

Осећам жал што се Грађанско васпитање годинама урушава.

Све то дуго тиња у мени. Покушала сам да надоградим себе, па сам завршила специјалистичке студије за методику ГВ-а, постала чланица Националне асоцијације наставника/ца грађанског васпитања и сарадника/ца, иницирала оснивање Регионалног центра ФЕНИКС ГВ, осмислила и опремила Кутак за активизам „По-крени“ у својој школи и подржала још 10 школа у Златиборском округу да отворе сличан кутак – све у жељи да заједнички ГВ „дигнемо из пепела“.

Не могу сама, „пријатељи знани где сте, да ли ћу вас икад наћи…“

Позивам златиборску елиту водитеља ГВ-а из 2001. и нашу „учитељицу“  Ивану Стојановић да прославимо двадесет година наше „матуре“. Да се, користећи моћи електронских медија, окупимо онлајн и разменимо своје утиске о статусу Грађанског васпитања у нашим школама данас. Да дамо свој допринос да ГВ добије место у школи које заслужује – како бисмо децу оспособили да изграде демократско друштво у коме ће тек њихова покољења моћи да живе и даље га унапређују. А када победимо ову „неман“ звану Covid 19 –  својом одговорношћу, солидарношћу и активизмом, да се сретнемо уживо на старом месту на Златибору и прославимо сусрет како доликује елити!

Позивам и све вас актуелне водитеље ГВ-а  да будете добри учитељи/водитељи Грађанског васпитања деци/ученицима и да  ухватите овај „задњи Румени зРак“ – сада у октобРу и да се истински и суштински посветите „укључивању у ову узвишену мисију за све нас“ – како рече поштовани проф. др Чедомир Чупић.

Своја размишљања дели са вама Неца Јовић

стручна сарадница
спец.за методику ГВ-а
педагошка саветница