Za savremeno obrazovanje orijentisano ka znanju

Author: draganmasta Page 1 of 3

Preduslov da se romska populacija oseti uvaženom je bolja prihvaćenost među sugrađanima

Povodom Dana Roma 8. aprila, grupa „Mašta“ je sa svojim prijateljima iz Opštine Prijepolje i Doma kulture, organizovala  događaj „Doživite kulturu Roma“ koji se realizuje u okviru projekta „Vetar u leđa, a ne kamen spoticanja“ čiji je cilj bolja integracija Roma u školski obrazovni sistem, rušenje predrasuda i upoznavanje sa kulturom Roma.

Događaj je organizovan na otvorenom u romskom naselju Jezdova kosa u Prijepolju. Učenice Romkinje su prisutnima predstavile svoje radove/panoe koje su kreirale na radionicama, te su prisutni imali prilike da bolje upoznaju kulturu Roma kroz prezentaciju  i razgovor sa njima.

Na otvaranju koordinator projekta, učitelj Dragan Kuveljić izjavio je: „Neki od glavnih razloga za mali broj Roma u školama su siromaštvo i brojni stereotipi, zbog čega su deca i mladi iz romske zajednice izloženi različitim oblicima diskriminacije. Zato je jedan od glavnih preduslova  da se romska populacija oseti uvaženom i značajnom u zajednici u kojoj živi, bolja prihvaćenost među sugrađanima. Da bismo nekoga prihvatili, dobro je da ga najpre upoznamo“.

On je dodao da su u okviru projekta „Vetar u leđa, a ne kamen spoticanja“ pripadnici romske populacije sa članovima većinske lokalne zajednice, istraživali o kulturnoj raznolikosti. Cilj ove aktivnosti bio je da se doprinese smanjenju prećutnih barijera i stvaranju zajednice koja je  koherentna i integrisana, a ne podeljena i bez interesovanja za drugoga.

O položaju Roma i Romkinja u obrazovnom sistemu govorila je Emina Ilić, učenica 4.razreda Tehničke škole u Prijepolju.

Ona je istakla: “Moji vršnjaci retko upisuju srednju školu, jer mnogi i ne završe osnovnu školu. Ili im roditelji brane, ili nemaju finansija, ili zbog diskriminacije koja je stalno prisutna u školi”.

Emina je takođe navela da i Romi kao i drugi narodi imaju svoju kulturu, običaje i tradiciju koje prenose na mlađe generacije. Još kao maloj su joj bili zanimljivi običaji njenog naroda, a o kojima ju je najviše učio deda.

Najvažniji dan u godini za većinu Roma je poznatiji kao Đurđevdan. Dan pre proslave praznika imamo običaj da zapalimo vatru i celu noć dok ne osvane pevamo, igramo, pričamo i družimo se oko nje. Kada dođe jutro svi iz mahale se udružimo u jednu grupu i uz našu lepu himnu Ederlezi krećemo prema reci sa jajima obojenim u crvenu boju, kojima se umivamo i molimo za zdravlje, sreću i napredak u preostaloj godini“, objašnjava Emina.

Ona je navela da kada se molitva završi svi odlaze nasmejani s verom u ostvarenje njihovih skromnih želja da lome grančice vrbe kojima nakon toga, kite kuće, ograde i automobile.

Emina je dodala da ono po čemu su još Romi takođe poznati je pesma, kojom prevazilaze većinu svojih problema i životnih izazova. Osim toga, veoma su talentovani, te sakupljanjem sekundarnih sirovina i odličnim idejama uspevaju da od jednog komada gvožđa naprave lepu tepsiju, lonac i druge korisne predmete.

Osim istraživanja kulturne raznolikosti, u okviru projekta „Vetar u leđa, a ne kamen spoticanja” cilj je da se u procesu školovanja tokom školske 2020–2021. godine pruži obrazovna podrška deci iz romske populacije, a kroz forumovanje utiče na rušenje predrasuda o njima.

Projekat “Vetar u leđa, a ne kamen spoticanja” realizuje se uz podršku Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Fondacije „Jelena Šantić”, Grupe „484” i Evropske unije.

Više o projektu možete pročitati OVDE.

Ova publikacija je objavljena uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržinu ove publikacije isključivo je odgovorna grupa Mašta” i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.

Kako da izgradimo odnos poverenja sa drugarima različitih kultura?

Jedan od ciljeva projekta „Vetar u leđa, a ne kamen spoticanja koji realizuje grupa “Mašta”je osim bolje integracija Roma u školski obrazovni sistem, i rušenje predrasuda i širenje svesti među decom iz redovne populacije o okolnostima u kojima romska deca žive.

Preduslov da se romska populacija oseti uvaženom i značajnom u zajednici u kojoj živi je bolja prihvaćenost među vršnjacima. Zato je prva faza projekta istraživanje kulturne raznolikosti Roma, Srba i Bošnjaka. Pre nego što smo učili o kulturi drugih, razgovarali smo o tome kako da izgradimo odnos poverenja i uspešnu komunikaciju sa drugarima različitih kultura.

U nastavku delimo neke od aktivnosti pomoću kojih smo to realizovali, a koje i vi možete primeniti u svom radu sa decom.

Najpre je potrebno da sagledamo koja su to najprisutnija ponašanja ili stavovi dece u školi – koja vas ometaju na putu poverenja jednih prema drugima.

Navodimo vam neke od mogućnosti, a vaš je zadatak da izaberete nekolike za koje smatrate da su prepreka razvijanju poverenja. Možete dodati i neke svoje predloge koji ovde nisu navedeni.

  • NEPOVERENjE PREMA DUGIMA
  • STRAH DA ĆE IH NEKO POVREDITI
  • LOŠA ISKUSTVA U KOMUNIKACIJI
  • VEROVANjE U GLASINE O DRUGIMA
  • UOBRAŽENOST I NADMENOST
  • CENE SAMO SVOJU KULTURU/OBIČAJE
  • NE ŽELE DA ŠIRE KRUG PRIJATELjA

Nakon što smo uvideli koja ponašanja mogu da nas ometaju na putu poverenja, treba razmisliti kako mi možemo doprineti gradjenju poverenja sa drugarima različitih kultura u svojoj školi.

Odabereti 2-3 stvari za koje je svako od vas spreman da ulaže u izgradnju poverenja sa vršnjacima koji pripadaju različitoj kulturi od vaše! Naravno da možete dodati i neke svoje stavove/ponašanja – koja ovde nisu navedena.

  • SMATRAM DA SMO SVI PODJEDNAKO VAŽNI
  • VEUJEM DA U SVAKOM POSTOJI BAR ZRNCE DOBROTE
  • SPREMNA SAM DA SASLUŠAM DRUGE
  • TRUDIM SE DA PREVAZIĐEM PREDRASUDE
  • UMEM DA RAZUMEM OSEĆANjA DRUGIH
  • ZANIMLjIVI SU MI OBIČAJI DRUGIH KULTURA
  • OTVORENA SAM ZA DRUŽENjE SA DRUGAČIJIMA

Nakon ovih aktivnosti, mi smo na radionici zaključili da dobre odnose urušavaju oni koji ne žele da šire krug prijatelja i cene samo svoju kulturu i običaje. Takođe, važno je da znamo da kada se u društvu nađe manji broj Roma, Bošnjaka ili Srba, odgovornost je uvek na onima kojih ima više. Kako će se osećati učenici romske zajednice uvek zavisi od nas kojih ima više – Srba i Bošnjaka. Dok smo razgovarali, setili smo se i stihova pesme od grupe EKV Ovo je zemlja za nas, Ovo je zemlja za sve naše ljude, Ovo je kuća za nas, Ovo je kuća za svu našu decu…

Loše misli, proizvode loša osećanja a loša osećanja nas navode na loša dela. Dakle jedino u čemu smo isti to je da smo svi različiti, a različitost je bogatstvo! Ovo je zemlja za sve nas!

Projekat “Vetar u leđa, a ne kamen spoticanja” realizuje se uz podršku Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Fondacije „Jelena Šantić”, Grupe „484” i Evropske unije.


Ova publikacija je objavljena uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržinu ove publikacije isključivo je odgovorna grupa Mašta” i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.

Kako biti uspešan u komunikaciji sa drugima?

U okviru projekta „Vetar u leđa, a ne kamen spoticanja” čiji jedan od ciljeva rušenje predrasuda i širenje svesti među decom iz redovne populacije o okolnostima u kojima romska deca žive, razgovarali smo o tome kako da izgradimo odnos poverenja i uspešnu komunikaciju sa drugarima različitih kultura.

U tome kako biti uspešan u komunikaciji sa drugima, pomogao nam je i dijagram brige.

MISLITE MINIMALNO O DRUGOME, A MAKSIMALNO O SEBI

Ako mislite minimalno o drugome, a maksimalno o sebi – onda je rezultat 100:0 za vas, što znači da ste vi ajkula. Ako se u komunikaciji s drugim ne trudite da slušate, nemate strpljenja i ne uvažavate drugog  –  onda ste vi ajkula!

Šta će biti s vama ako ste ajkula?

Ako već niste, uskoro ćete ostati sami, jer ljudi ne vole da budu proganjani, neuvaženi i nesaslušani. Dakle, rezultat 100:0 za vas, ne donosi vam sreću kada je u pitanju dobra komunikacija i partnerski odnos.

MISLITE MINIMALNO O SEBI, A MAKSIMALNO O DRUGOME

Ako mislite minimalno o sebi, a maksimalno o drugome – onda je rezultat 0:100 za vas, što znači da ste vi plišani meda.

Kako da prepoznate plišanog medu u sebi?

Tako što ćete čuti sebe kako izgovarate rečenicu: Neka bude po tvom, jer vam je stalo do drugoga. Ako se u komunikaciji s drugim, povlačite, osuđujete sebe, ako se osećate povređeno i ako ste ranjivi – onda ste vi plišani meda. Ako između vas i drugog nema saradnje, ako osećate da vam se nanosi nepravda, ako vam je ugrožen psihički i fizički integritet – onda ste vi plišani meda.

Šta će biti s vama ako ste plišani meda?

Ako već niste, uskoro ćete izgubiti samopouzdanje, možete psihički da obolite i da dobijete psiho-somatska oboljenja, kao što su čir na želucu, aritmija srca ili visok krvni pitisak. Dakle, rezultat 0:100 za vas, pokazuje koliki ste gubitnik kada je u pitanju partnerski odnos i dobra komunikacija.

NE MISLITE NI O SEBI, NI O DRUGOME

Ako ne mislite ni o sebi, ni o drugome – onda je rezultat 0:0, nerešeno, što znači da ste vi noj.

Kako da prepoznate noja u sebi?

Pa tako što ćete čuti sebe kako izgovarate rečenicu: Mi nikad nismo u konfliktu, jer konflikt ne vidite ili ne želite da ga vidite. Ako u komunikaciji s drugim ne rešavate problem koji se pojavio, ako vam je odluka teret, ako mislite da će se samo rešiti – onda ste vi noj. Ako između vas i drugog stoji brdo problema koje ste gurali pod tepih i ako na dan odluke budete u panici jer imate gomilu nerešenih problema – onda ste vi noj.

Šta će biti s vama ako ste noj?

Ako već niste, uskoro ćete biti u bezizlaznoj situaciji jer ćete sve više upadati u nerešive probleme i biti napeti, nervozni i nezadovoljni. Dakle, rezultat 0:0 pokazuje da je kod vas sve nerešeno kad je reč o partnerskom odnosu i dobroj komunikaciji.

BIRAJTE DA BUDETE LISICA

Birajte da budete mudra lisica. Rezultat je 50:50 – pola vama, pola drugome. Kao lisica, možete reći: Činim ustupke i sebi i drugome. Kao lisica, u komunikaciji s drugim ne mirimo se sa situacijom, slušamo se, tražimo rešenje… Odnos između vas, kao lisice, i vašeg drugara ima perspektivu, jer težite kompromisu.  

Šta će biti dalje u vašem odnosu?

U ovom slučaju pola-pola nekada može biti dovoljno, ali nekada može dovesti do gorčine i nezadovoljstava. Zavisi od toga da li doživljavate čašu kao polupunu ili polupraznu. Rezultat 50:50 ipak pokazuje da ste spremni na kompromis kada je u pitanju partnerski odnos i dobra komunikacija.

ILI JOŠ BOLJE – BIRAJTE DA BUDETE DELFIN!

Birajte da budete delfin! Rezultat je 100:100, što znači da se nalazite u polju saradnje i dogovora. Kao delfin možete reći sebi: Kada imam problem uputiću mom drugaru ja-poruku, kada moj drug ima problem koristiću aktivno slušanje. Kao delfin u komunikaciji s drugim koristimo dogovor i saradnju, odnosi su bliski i radimo timski. Oboje smo zainteresovani za rešavanje problema, delimo uloge, imamo drugarski odnos. Naši ciljevi su jasni i tražimo alternative da do njih dođemo. Odnos između vas, kao delfina, i vašeg drugara neće se promeniti čak i ako ne dođete do rešenja, jer je svakako postojala briga o potrebama obe strane.

Šta će biti dalje u vašem odnosu?

U ovom slučaju postojaće obostrano zadovoljstvo zbog toga što su uvažene potrebe i vas i onog drugog. Rezultat 100:100 pokazuje koliko dobro plivate u polju saradnje kada je u pitanju dobra komunikacija i partnerski odnos.

Projekat “Vetar u leđa, a ne kamen spoticanja” realizuje se uz podršku Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Fondacije „Jelena Šantić”, Grupe „484” i Evropske unije.

Ova publikacija je objavljena uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržinu ove publikacije isključivo je odgovorna grupa Mašta” i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.

53 odsto odraslih Roma i Romkinja je bez škole

Grupa „Mašta” započela je realizaciju projekta „Vetar u leđa, a ne kamen spoticanja uz podršku Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Fondacije „Jelena Šantić”, Grupe „484” i Evropske unije, koji traje od marta do juna 2021. godine.

Cilj projekta je bolja integracija Roma u školski obrazovni sistem, rušenje predrasuda i širenje svesti među decom iz redovne populacije o okolnostima u kojima romska deca žive.

Obrazovanje je jedno od osnovnih ljudskih prava i ono je naročito neophodno kako za izlazak iz siromaštva, koje je prepoznato kao preovlađujući problem romske zajednice, tako i za puno društveno uključivanje Roma i Romkinja.

Оko 53 odsto odraslih Roma i Romkinja je ili bez škole ili nije završilo osnovno obrazovanje, oko 33 odsto je završilo osnovno obrazovanje, oko 12 odsto srednje obrazovanje, a manje od 1 odsto ima završeno više ili visoko obrazovanje. Usled nepovoljne obrazovne strukture, stopa radno aktivnih pripadnika romske zajednice iznosi svega 41 odsto, što je znatno niže nego u opštoj populaciji gde dostiže 78 odsto.*

Među glavnim razlozima za nizak obuhvat Roma i Romkinja u redovnim školama, osim siromaštva, jeste i to što značajan broj njih ne uspeva da ostvari pravo na dodatnu podršku koja im je neophodna (npr. podrška od strane pedagoških asistenata ili individualizacija nastave), kao i brojni stereotipi, zbog čega su deca i mladi iz romske zajednice izloženi različitim oblicima diskriminacije.

Naš cilj je da u okviru projekta „Vetar u leđa, a ne kamen spoticanja u procesu školovanja tokom školske 2020–2021. godine pružimo sveobuhvatnu podršku deci iz romske populacije u učenju, prema zahtevima koji se očekuju na završnom ispitu. Zatim, da kroz forumovanje i radionice na kojima ćemo govoriti o kulturnoj raznolikosti utičemo na rušenje predrasuda o Romima naveo je učitelj i koordinator projekta Dragan Kuveljić.

Podršku u savladavanju programa iz ključnih predmeta koji se polažu na završnom ispitu dobiće romska deca 7. i 8. razreda koja pohađaju osnovnu školu „Milosav Stiković” u Prijepolju, u kojoj najviše i ima dece romske nacionalnosti. Podršku će im pružiti uspešni vršnjaci iz razreda, kao i srednjoškolke Romkinje koje će biti u takozvanoj ulozi romskog asistenta.

Preduslov da se romska populacija oseti uvaženom i značajnom u zajednici u kojoj živi je bolja prihvaćenost među vršnjacima. Zato će pripadnici romske zajednice sa članovima većinske lokalne zajednice, u okviru ovog projekta, istraživati o kulturnoj raznolikosti. Cilj ove aktivnosti je da se doprinese smanjenju prećutnih barijera koje čine da zajednica ne bude koherentna i integrisana, već podeljena i sa manjkom interesovanja za drugog.

Takođe, cilj je širenje svesti među decom iz redovne populacije o okolnostima u kojima romska deca žive, kroz korišćenje angažovane pozorišne tehnike – forumovanja. Izmestivši se iz svojih cipela, na ovaj način deca iz redovne populacije naučiće koliko diskriminacija i siromaštvo negativno utiču na njihove drugove i drugarice, i neće graditi rasističke i diskriminatorne stavove.

Osim radioničarskog rada i podrške u učenju, plan je da se ispred Doma kulture u Prijepolju, na Dan Roma, organizuje i prikazivanje najinteresantnijih podataka do kojih se došlo kroz istraživanje kulturne raznolikosti. Takođe, kako bi se afirmisala postignuća Roma koja su slabo vidljiva većinskom stanovništvu, biće organizovana promocija knjige Metija Kamberija „Grad bola”, koja iz prve ruke opisuje iskustvo dečaka koji je živeo i radio na ulici.

Naš dugoročni cilj je da ovakav model podrške prenesemo na naredne generacije, ali i da motivišemo druge da ga primene, kako bi se perspektiva lokalne zajednice promenila na taj način da različitosti među nama postanu unutrašnja vrednost i snaga, naveo je Kuveljić.

Svaka aktivnost u okviru ovog projekta poruka je drugima da sarađuju i poštuju svačije pravo da aktivno učestvuje u kulturi, obrazovanju i životu svoje zajednice.

*Stretegiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja od 2016. do 2025. godine 

Ova publikacija je objavljena uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržinu ove publikacije isključivo je odgovorna grupa Mašta” i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.

Škola ne sme da bude paralelni svet u kome živimo

Živimo u tzv. vanrednom stanju. Uveden je policijski čas, a prvačići sa Tv-a slušaju nastavne sadržaje poput: Razlikovanje Č i Ć, Hvalisavi zečevi, Joca vozi trolejbus…

Škola ni za decu, ni za nastvnike ne sme da bude paralelni svet u kome živimo. Ako škola ima ambiciju da nas uči i približi realnom životu onda, kakve veze sa pandemijom, vanrednim stanjem, policijskim časom – imaju Hvalisavi zečevi, Joca i njegov autobus… Kao da smo nešto pobrkali.

Ušli smo u rutinu i kliše i slepo se pridržavamo nastavnog plana i programa. Plašim se da nastava preko TV-a nije inspirativna. Neka deca nisu bila naklonjena školi ni u redovnom stanju. Sada pogotovo, kada ih nastavnici ne vide – mogu da rade šta hoće.

Nastavnik kao refleksivni praktičar

Mislim da je, posle mesec dana, važno i značajno analizirati dosadašnju nastavnu TV praksu.

Postupanje refleksivnog nastavnika, suprotno je rutinskom i nefleksibilnom delovanju. Posao nastavnika, između ostalog je da bude stručnjak za svoju oblast, ali isto tako i da bude ekspert u podučavanju. Naročito je to važno u ovako delikatnom trenutku.

Uostalom, tema refleksivnosti nije nova. Još je Sokrat govorio svojim učenicima da „život bez preispitivanja nije vredan življenja“, a na to kasnije podseća i Džon Djui i drugi teoretičari učenja.

Rad sa decom u neposrednom kontaktu je drugačiji, dinamičniji, zbog neophodnog učešća dece često nepredvidiv. Nastava preko malih ekrana je statična.
Nastava koja se odvija preko TV-a, zanemaruje činjenicu da su njeni pažljivi gledaoci i roditelji naročito kada je u pitanju mlađi školski uzrast.

Zato bi imalo efekta da se, sa TV-a, nastavnici obrate prvo roditeljima i kažu kakva je njihova uloga u svemu ovome i šta se od njih očekuje. Pa zar nisu u ovoj situaciji oni preuzeli ulogu „pedagoškog asistenta“. Učenici, i drugi gledaoci kraj malih ekrana, će sigurno ceniti svaku promenu, posebno nastojanje nastavnika da obogati, učini drugačijim i zanimljivijim nastavni proces. Pravljenje grešaka ne bi trebalo da bude problem, ukoliko iz njih naučimo kako da budemo uspešniji.

Sedenje u foteljama i gledanje TV-a nije relevantna aktivnost

Moja razmišljanja idu u pravcu traženja načina kako aktivirati decu u procesu podučavanja putem TV časova. Sednje u udobnim foteljama i gledanje TV-a ne nudi veliki izbor aktiviranja, a samim tim i dolazi do manjka motivacije i znatiželje.

Jedno od važnih pitanja je i to – kako se nositi sa brojnim razlikama među učenicima. Kako prilikom podučavanja preko TV-a uvažiti detetove mogućnosti, predzanje, stilove učenja, životno iskustvo… Kako da izbegnemo krutu podelu sadržaja na predmete, a da omogućimo tematsku, integrativnu nastavu, jer funkcionalno znanje podrazumeva razvoj kompetencija umesto insistiranja na sadržajima pojedinih predmeta!

Kako unaprediti način rada?

Odgovori na ova i slična pitanja su važna, zarad unapređivanja načina rada i da bi naša očekivanja i rezultati bili na potrebnom nivou. Na primer, mogla bi se neka tema obraditi kroz kraće tekstove prilagođene aktuelnoj situaciji, ne mora biti tekst iz čitanke. Govoriti o tome šta je virus, pandemija, vanredno stanje… Angažovati decu da navedu/zapišu – šta su sve u svojim kućama preduzeli da se zaštite; kako se ponašaju njihovi roditelji; kako se osećaju u svemu tome; kakvu pomoć i podršku očekuju od svojih učiteljica i slično.

Ovo može da se radi i kroz mali projekat, koji će trajati nekoliko dana i koji bi objedinio sadržaje više predmeta na istu temu, npr. Čuvamo zdravlje!

Od škole se očekuje da od dece pravi ljude, koji su sposobni da razmišljaju i stvaraju nešto novo, a ne samo da ponavljaju ono što su generacije pre njih radile.


Od škole se očekuje da od dece pravi ljude, koji su sposobni da razmišljaju i stvaraju nešto novo, a ne samo da ponavljaju ono što su generacije pre njih radile. Naravno, zahteve prilagoditi nivou njima dostupne složenosti.

Sve vreme podučavanja treba imati u vidu ishode i međupredmetne kompetencije, kao što su: odgovoran odnos prema okolini, odgovorno učešće u demokratskom društvu, rad sa podacima i informacijama, rešavanje problema, saradnja, odgovoran odnos prema zdravlju, digitalna kompetencija, estetska kompetencija.

Dobro je što je škola dobila svoje mesto na televiziji

Iz svega ovoga što se desilo treba izvući i neke pozitivne stvari.

Škola je i do sada bila slab konkurent novim moćnim izvorima znanja. Ovde mislim na nastajanje i korist od digitalnog sveta. Dobro je to što je škola dobila svoje mesto na televiziji, moćnom sredstvu prenošenja informacija.

Nastavnici koji su se angažovali da snimaju časove su pokazali, da svojom elokventnošću, pojavom i glasom, mogu da pariraju najboljim TV-voditeljima.

Deca imaju prilike da prate, u skladu sa interesovanjima, nastavu iz drugih predmeta i razreda. Pomogla je nastavnicima, deci i roditeljima da budu prisniji, budu dobri i pravi saradnici i prijatelji njihovoj deci. Pokazali smo sposobnost adaptacije i otpornost na stres.

Od nas se očekuje da učimo i da se menjamo

Hajde da pokažemo da smo spremni da učimo i da se menjamo i to svaki dan.

Ako mogu svi, zašto ne bi i škole.

I na kraju, negde sam pročitao „Ako uvek radiš onako kako si radio, rezultat će uvek biti onakav kakav je bio“. Hajdemo da bude bolji. Svet u kome će naša deca živeti, menja se brže nego naše škole. Iskoristimo ovu /vanrednu/situaciju…

Nastavnici na krovu sveta

Sticky post

Verovali ili ne, postoji pet dana u godini kada je profesija, kojom se bave nastavnici i nastavnice, najpoštovanije zanimanje na svetu. To se dešava u proleće na svetskom takmičenju Global Teacher Prize, a čast da budem deo tog spektakla imao sam u martu 2019. godine u Dubaiju.

Sa Ivonom Jovnović, predstavnicom udruženja Živojin Mišić i koleginicom Tatjanom Marković Topalović

Tog marta stigli smo u impozantni hotel – Atlantik. Kao duga, raširila se šarena bašta najboljih nastavnika iz skoro svih zemalja. Ni većeg prosvetnog spektakla, ni većeg uvažavanja i poštovanja za nastavnike i nastavnice ove naše planete, nisam do tada doživeo. To su dani poštovanja prema onima koji, vaspitavajući decu, grade neko novo, lepše i pravednije društvo. Tada su nastavnici gospoda i ključni resurs ove planete u pravom smislu te reči. Dubai je za mene tih dana bio krov sveta, a druženje sa najboljim nastavnicima, privilegija i čast.

Ceo svoj radni vek sam proveo u prosveti. Trudio sam se da školu učinim zajednicom u kojoj svi učimo i menjamo se… i isplatilo se. Udruženje za podsticanje preduzetništva „Živojin Mišić“ – na čelu sa Ivonom Jovanović, na sreću prosvetne javnosti, prepoznaje i zna da ceni kvalitet, pa i da nagradi. Ono što je država zaboravila i verovatno, zbog partokratijskih prioriteta, ne bi nikad mogla pravedno da uradi, uradilo je ovo udruženje. Tako sam i ja, kao jedan od najboljih edukatora, a kasnije i kao predstavnik Srbije na Forumu najboljih nastavnika sveta,(zajedno sa Katarinom Veljković i Tanjom Marković Topalović) stigao do Dubaija. Sada ne mogu da procenim da li je to bilo vreme čuda ili vreme ostvarenih snova.

Forum najboljih nastavnika sveta i proglašenje prvog među jednakima (Peter Tabichi, Kenya) je bilo ravno dodeli Oskara. Sav taj glamur, pažnja, poštovanje, raskoš, luksuz i lepota – bili su posvećeni najboljim nastavnicima. Dovoljno je bilo da nosite elekronski bedž, pa da svi znaju ko ste i da vam sva vrata budu otvorena.

Imao sam i priliku da u Dubaiju vidim najveću zgradu na svetu, koja je visoka čak 820 metara. Tu je i najlepši park, najluksuzniji hotel, kako ga nazivaju Nebeska igla, koji krase i skupture čuvenog srpskog, ali i svetskog vajara Đorđa Čpajaka. Na veštačkom poluostrvu, okruženom morem i prelepim plažama u hladu palmi i cvetnog parka, smešten je najveći hotel na svetu Atlantik – koji je ovoga puta širom otvorio dveri gospodi nastavnicima. U velikom broju veličanstvenih sala se vode polemike o moralnosti i etičnosti, drže predavanja i radionice… Nastavnici, akademici, bivši i sadašnji ministri prosvete, naučnici sa svih kontinenata – razmenjuju iskustva, predstavljaju svoja dostignuća… Svima nam je zajednička tema: Kako da, radeći sa decom, svet učinimo srećnijim, a planetu boljim mestom za život.

I ovog puta se potvrdila izreka Svet je mali… Sretnem mladu Beograđanku Milenu Lakićević – koja živi u Dubaiju. Kao i mnogo puta, potvrdi se istina, da sve što vredi – odlazi iz Srbije. Obrazovana, elokventna, solidarna, dostojanstvena, otvorena, jednostavna, neposredna… Inače, vršnjakinja je moje dece, koja su još uvek u Srbiji. Sa pomešanim osećanjem zebnje i nade – pomišljam, kako će i oni jednoga dana možda otići…


Dubai je stvarno tih dana bio za mene grad čuda. Osećao sam se kao da sam na krovu sveta!

KULTURA JE VREDNOST KOJU TREBA DELITI

U nedelju 22. 12. 2019 godine sam imao priliku i privilegiju da prisustvujem na tri važna kulturna događaja u Beogradu i da stvarno pomislim – Beograd je svet! 

Bile su to tri kulturno-umetničke postavke. Prva u Galeriji SANU posvećena manastiru Studenici, kojom se obeležava osam vekova samostalnosti SPC.

Druge dve u Narodnom  muzeju, gde je već pet dana izloženo Miroslavljevo jevanđelje – najstarija sačuvana rukopisna knjiga na ćirilici kod Srba. I, konačno u istoj ustanovi, izložba skulptura Ivana Meštrovića. Nešto razmišljam, bolji poklon za Novu godinu nisam mogao dobiti. 

Moram da priznam da je, dobrim delom za sve to, zaslužna  moja ćerka, koja je čekala moj dolazak povodom proglašenja nove generacije Najboljih edukatora Srbije i najavila mi  zbivanja u sledećem danu.

Da bih, kao učitelj, vaspitavao kulturom – pomislio sam: Moram i sam biti kulturno vaspitavan.

Miroslavljevo jevanđelje

Sve vreme sam bio ushićen i uzbuđen. U neverici sam gledao i čekao u dugom redu, ispred prostorije, gde je smešteno i posebno čuvano Miroslavljevo jevanđelje. Ljudi su u miru prilazili i strpljivo čekali da odaju poklonjenje i poštovanje – knjizi koja čuva i uverava na tragove 800 godina pismenosti i kulture kod Srba.  Susret sa tim monumentalnim delom, ispisanim rukom, izaziva divljenje i prijatnost. Imao sam stalnu potrebu da se, kao učitelj, sudarim sa tim kulturnim monumentom.


Duhovno i kulturno nasleđe manastira Studenice

Studenica je posebna priča. Kao neko ko odrasta uz manastir Mileševu, koja takođe obeležava 800 leta postojanja i prkosa u vremenu i nevremenu, merio sam i poredio te dve svetinje. Zapravo sam shvatio, da tražim različito u istom – rađanje i identifikovanje jednog naroda, kroz kulturne vrednosti.

Izložba skulptura Ivana Meštrovića

Takođe, želim da podelim i svoje oduševljenje izložbom dela gorostasa skulpture Ivana Meštrovića. Poseban je doživljaj videti sva ta dela izbliza. Dela poput portreta njegovih roditelja, Petra Petrovića Njegoša, Kraljevića Marka, zatim skulpture Pobednik, Miloš Obilić, Udovica sa detetom, Kosovka devojka, maketa Vidovdanskog hrama… nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

Kultura je zaista vrednost. I Nemanjići su znali da država koja ne gaji  kulturu i obrazovanje i nije država, već društvo koje će se raspasti jer nema na čemu da počiva.

Škola i kulturni sadržaji, u kojima deca participiraji, su najvažniji u odrastanju jednog deteta.

Kultura predstavlja sve ono što je vredno i dragoceno, te je kao takva nezamenjiva u vaspitanju dece. Škola, kroz umetničke predmete i druge nastavne sadržaje, u obavezi je da unapredi kulturni život svakog deteta. Drugo je pitanje koliko to čini i da li može da se izbori sa svim negativnim činiocima spolja…

Danas se sve češće srećemo sa krizom kulturnih i obrazovnih vrednosti. Kao da je došlo vreme zaglupljivanja. Mi, koji se bavimo decom, i kao profesionalci i kao roditelji, smo odgovorni  i ne smemo da se izgubimo u ovom vremenu.

ČASOVI SREĆE GRUPE MAŠTA II

Novembarski dan, sunčan i topao… Neuobičajeno za ovo doba godine. Dobro je da nisam planirao da sa decom obrađujem godišnja doba!

Prelistam ishode i obradujem decu odlaskom u prirodu u neposrednoj blizini škole. Organizovali smo se u kolonu, koristeći redne brojeve iz dnevnika.

Tokom pešačenja smo uočavali sličnosti i razlike u izdržljivosti i spretnosti sa drugim učenicima u odeljenju i naravno ponašali se tako da uvažavamo različitosti svojih vršnjaka… Trudili smo se da održavamo ravnotežu u različitim kretanjima i kombinovali smo i koristili usvojene motoričke veštine.

Usput smo opisivali stvari iz neposrednog okruženja. Dok jedan govori, ostali su pažljivo i kulturno slušali. Kada smo stigli na ženjeno mesto, napravili smo pauzu i svako je mogao da pravovremeno i primereno situaciji, iskaže svoje osnovne životne potrebe za hranom, vodom i toaletom… Imali su vremena da popričaju jedni sa drugima i da učtivo učestvuju u vođenom i slobodnom razgovoru i da oblikuju usmenu poruku služeći se odgovarajućim rečima.

Prostranstvo prirode nas je mamilo da organizujemo igre bez granica. Poneli smo potrebne rekvizite i svako je imao priliku da se oproba u pravilnom izvođenju zadatih vežbi prilikom raznovrsnih prirodnih i izvedenih kretanja…

Takmičenje uvek unese nemir u odnose među decom, pa smo se potrudili da preispitujemo svoje postupke i prihvatimo da ne moramo uvek biti u pravu. Koristili smo i igre gde su deca trebala da uoče pravilo i odrede sledeći član započetog niza u koloni… Jedna od veština koju su ekipe trbale da pokažu je bila i stvaranje zvučnih efekata pomoću različitih izvora zvuka, a drugi su pogađali koje dete je izvor zvuka.

Na kraju smo prikupljali prirodne materijale od kojih ćemo, sledeći dan, izraziti materijalom i tehnikom po izboru, svoje zamisli…


Dan je prošao kao tren. Umesto zvona čuo se cvrkut ptica i šum vetra.

Nismo razdvajali aktivnosti na predmete, jer život se ne deli na matematiku, srpski, fizičko, muzičko, likovno, građansko, svet oko nas… Nije dovoljno da samo bude svet oko nas, potrebno je da i mi učestvujemo u tom svetu. Mi smo danas učestvovali i ostvarili petnaest propisanih ishoda i još jedan naš – najveći, a to je doživljaj dece – da su ovo bili “časovi sreće”.

Koji su uslovi da se dogode časovi sreće pročitajte ovde.

ČASOVI SREĆE GRUPE MAŠTA I

Saznajni proces najuspešnije teče u ambijentu u kome se dešava život.

Za grupu „Mašta” je ceo svet jedna velika učionica. Mi smo zajednica koja uči, a učimo tamo gde su podsticaji jači od prepreka.

Gde se događaju ČASOVI SREĆE?

  • Tamo gde deca mogu da zadovolje svoje potrebe i interesovanja – događaju se časovi sreće.
  • Tamo gde deca imaju uslove da unaprede svoj intelekt, gde se dešava emocionalni i socijalni razvoj – događaju se časovi sreće.
  • Tamo gde deca imaju prilike da razvijaju i svoje telo i svoj duh – događaju se časovi sreće!
  • Tamo gde deca dobijaju podsticaj da čuvaju svoje zdravlje i životnu okolinu – događaju se časovi sreće.
  • Tamo gde deca mogu da se igraju, istražuju i zadovolje svoju radoznalost – događaju se časovi sreće.

Dečja znatiželja je energija vasione, koju treba podsticati i čuvati.

Zato krećemo ka novom formatu obrazovanja u vidu kampova, letnjih škola, razmena – gde deca, kroz saradnju, istražuju, analiziraju, konstruišu, zaključuju…

Pružamo podršku deci da daju svoj sud kroz različite teme, uz asistenciju savremenih tehnologija i naravno učitelja – koji je usmerivač, organizator, partner, saradnik i motivator.

Koji su rezultati/ishodi naših časova sreće pročitajte ovde.

Djački aktivizam na delu: Kako smo uticali na ekološki problem u našoj zajednici

Nepodnošljiv miris, otrovni gasovi i neprijatna slika na ulasku u naš grad (Prijepolje), podstakla nas je da pokrenemo pitanje zaštite životne sredine. Naša inspiracija je deponija, čije smeće često završi u reci Lim, jer dnevno dobije oko 35 tona komunalnog otpada.

Prijepolje deponija grupa MAŠTA ragan kuveljić ekologija smeće dečja nedelja
Deponija na ulasku u Prijepolje

U okviru Dečje nedelje realizovali smo projekat “I crno i belo, tako nam se htelo – ali i ti se pitaš” kojim smo upravo hteli da ukažemo na ekološki problem u našem gradu i okolini.

EKOLOŠKE RADIONICE

Najpre smo organizovali ekološke radionice na kojima smo razgovarali o postojećem stanju i ličnom aktivizmu. Predlagali smo kako možemo da uredimo prostor u kome živimo, a u radu su zajedno učestvovali učitelj, deca i roditelji.

IZLOŽBA FOTOGRAFIJA “I CRNO I BELO, TAKO NAM SE HTELO – ALI I TI SE PITAŠ”

Osim radionica koje su podrazumevale i akcije uređivanja naše sredine, uključili smo i drugare iz drugih osnovnih i srednjih škola u Prijepolju i Novoj Varoši. Zadatak je bio da fotografisanjem zabeleže, primere uredno i odgovorno organizovanog prostora u gradu, ali i primere nemarnih postupaka prema životnoj sredini. Takođe, mogli su da snime i prostor pre – kao zapušten i posle – taj isti prostor, koji su svojim aktivizmom doveli u red, tako da odmara, nadahnjuje i inspiriše.

Nakon ovih preduzetih akcija, u toku Dečje nedelje smo organizovali izložbu odabranih fotografija pod nazivom: „I crno i belo – tako nam se htelo, ali i TI se pitaš!“.

To je bio svojevrstan poziv našim sugrađanima i sugrađankama. Želeli smo da ih podsetimo na odgovornost i za belo i za crno lice naše svakodnevnice, i da ih pokrenemo na akciju jer se „i TI pitaš“. Dakle, da možemo svi da damo svoj doprinos očuvanju sredine u kojoj živimo.

Ovim našim angažovanjem i koristeći fotografiju kao mediji za prenos poruke, hteli smo da:

  • pozovemo građane i građanke, naročito decu i mlade, da se prema svom okruženju odnose odgovorno i da ga čuvaju;
  • da podignemo svest i podstaknemo na građanski aktivizam i bunt protiv svega što ugrožava vitalne interese i život svih žitelja jedne zajednice;
  • otvorimo prostor za razmišljanje o tome šta svako od nas može da doprinese, kako bismo se oslobodili zapuštenih prostora koji narušavaju lepotu grada i ugrožavaju naše zdravlje, jer mi nismo gospodari planete, već njeni korisnici;
  • podsetimo nadležne da je deponija i neodgovorno ponašanje prema životnoj sredini na lokalu veliki problem za sve generacije koje žive u Prijepolju i okolini i da mi želimo da grad u kom živimo bude (zdravstveno) bezbedan, čist i podsticajan za lični razvoj, o čemu svi zajedno moramo brinuti.

Otvaranje izložbe na platou Doma kulture u Prijepolju propraćeno je kulturno – zabavnim programom grupe MAŠTA koji je pratio temu zaštite životne sredine.

Ovaj projekat realizovali smo uz podršku Fondacije „Jelena Šantić, a na temu
„Tvoje mesto u Srbiji.

Kako ste vi obeležili Dečju nedelju? Verujete li u moć građanskog aktivizma i da li ste ga primenjivali?

Nadam se da smo vas ovim našim primerom motivisali i podstakli da i vi nešto promenite u svojoj zajednici, jer ne zaboravite – I VI SE PITATE!

Page 1 of 3

Powered by WordPress & Theme by Anders Norén