Za savremeno obrazovanje orijentisano ka znanju

Category: Ljudska prava

Preduslov da se romska populacija oseti uvaženom je bolja prihvaćenost među sugrađanima

Povodom Dana Roma 8. aprila, grupa „Mašta“ je sa svojim prijateljima iz Opštine Prijepolje i Doma kulture, organizovala  događaj „Doživite kulturu Roma“ koji se realizuje u okviru projekta „Vetar u leđa, a ne kamen spoticanja“ čiji je cilj bolja integracija Roma u školski obrazovni sistem, rušenje predrasuda i upoznavanje sa kulturom Roma.

Događaj je organizovan na otvorenom u romskom naselju Jezdova kosa u Prijepolju. Učenice Romkinje su prisutnima predstavile svoje radove/panoe koje su kreirale na radionicama, te su prisutni imali prilike da bolje upoznaju kulturu Roma kroz prezentaciju  i razgovor sa njima.

Na otvaranju koordinator projekta, učitelj Dragan Kuveljić izjavio je: „Neki od glavnih razloga za mali broj Roma u školama su siromaštvo i brojni stereotipi, zbog čega su deca i mladi iz romske zajednice izloženi različitim oblicima diskriminacije. Zato je jedan od glavnih preduslova  da se romska populacija oseti uvaženom i značajnom u zajednici u kojoj živi, bolja prihvaćenost među sugrađanima. Da bismo nekoga prihvatili, dobro je da ga najpre upoznamo“.

On je dodao da su u okviru projekta „Vetar u leđa, a ne kamen spoticanja“ pripadnici romske populacije sa članovima većinske lokalne zajednice, istraživali o kulturnoj raznolikosti. Cilj ove aktivnosti bio je da se doprinese smanjenju prećutnih barijera i stvaranju zajednice koja je  koherentna i integrisana, a ne podeljena i bez interesovanja za drugoga.

O položaju Roma i Romkinja u obrazovnom sistemu govorila je Emina Ilić, učenica 4.razreda Tehničke škole u Prijepolju.

Ona je istakla: “Moji vršnjaci retko upisuju srednju školu, jer mnogi i ne završe osnovnu školu. Ili im roditelji brane, ili nemaju finansija, ili zbog diskriminacije koja je stalno prisutna u školi”.

Emina je takođe navela da i Romi kao i drugi narodi imaju svoju kulturu, običaje i tradiciju koje prenose na mlađe generacije. Još kao maloj su joj bili zanimljivi običaji njenog naroda, a o kojima ju je najviše učio deda.

Najvažniji dan u godini za većinu Roma je poznatiji kao Đurđevdan. Dan pre proslave praznika imamo običaj da zapalimo vatru i celu noć dok ne osvane pevamo, igramo, pričamo i družimo se oko nje. Kada dođe jutro svi iz mahale se udružimo u jednu grupu i uz našu lepu himnu Ederlezi krećemo prema reci sa jajima obojenim u crvenu boju, kojima se umivamo i molimo za zdravlje, sreću i napredak u preostaloj godini“, objašnjava Emina.

Ona je navela da kada se molitva završi svi odlaze nasmejani s verom u ostvarenje njihovih skromnih želja da lome grančice vrbe kojima nakon toga, kite kuće, ograde i automobile.

Emina je dodala da ono po čemu su još Romi takođe poznati je pesma, kojom prevazilaze većinu svojih problema i životnih izazova. Osim toga, veoma su talentovani, te sakupljanjem sekundarnih sirovina i odličnim idejama uspevaju da od jednog komada gvožđa naprave lepu tepsiju, lonac i druge korisne predmete.

Osim istraživanja kulturne raznolikosti, u okviru projekta „Vetar u leđa, a ne kamen spoticanja” cilj je da se u procesu školovanja tokom školske 2020–2021. godine pruži obrazovna podrška deci iz romske populacije, a kroz forumovanje utiče na rušenje predrasuda o njima.

Projekat “Vetar u leđa, a ne kamen spoticanja” realizuje se uz podršku Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Fondacije „Jelena Šantić”, Grupe „484” i Evropske unije.

Više o projektu možete pročitati OVDE.

Ova publikacija je objavljena uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržinu ove publikacije isključivo je odgovorna grupa Mašta” i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.

Kako biti uspešan u komunikaciji sa drugima?

U okviru projekta „Vetar u leđa, a ne kamen spoticanja” čiji jedan od ciljeva rušenje predrasuda i širenje svesti među decom iz redovne populacije o okolnostima u kojima romska deca žive, razgovarali smo o tome kako da izgradimo odnos poverenja i uspešnu komunikaciju sa drugarima različitih kultura.

U tome kako biti uspešan u komunikaciji sa drugima, pomogao nam je i dijagram brige.

MISLITE MINIMALNO O DRUGOME, A MAKSIMALNO O SEBI

Ako mislite minimalno o drugome, a maksimalno o sebi – onda je rezultat 100:0 za vas, što znači da ste vi ajkula. Ako se u komunikaciji s drugim ne trudite da slušate, nemate strpljenja i ne uvažavate drugog  –  onda ste vi ajkula!

Šta će biti s vama ako ste ajkula?

Ako već niste, uskoro ćete ostati sami, jer ljudi ne vole da budu proganjani, neuvaženi i nesaslušani. Dakle, rezultat 100:0 za vas, ne donosi vam sreću kada je u pitanju dobra komunikacija i partnerski odnos.

MISLITE MINIMALNO O SEBI, A MAKSIMALNO O DRUGOME

Ako mislite minimalno o sebi, a maksimalno o drugome – onda je rezultat 0:100 za vas, što znači da ste vi plišani meda.

Kako da prepoznate plišanog medu u sebi?

Tako što ćete čuti sebe kako izgovarate rečenicu: Neka bude po tvom, jer vam je stalo do drugoga. Ako se u komunikaciji s drugim, povlačite, osuđujete sebe, ako se osećate povređeno i ako ste ranjivi – onda ste vi plišani meda. Ako između vas i drugog nema saradnje, ako osećate da vam se nanosi nepravda, ako vam je ugrožen psihički i fizički integritet – onda ste vi plišani meda.

Šta će biti s vama ako ste plišani meda?

Ako već niste, uskoro ćete izgubiti samopouzdanje, možete psihički da obolite i da dobijete psiho-somatska oboljenja, kao što su čir na želucu, aritmija srca ili visok krvni pitisak. Dakle, rezultat 0:100 za vas, pokazuje koliki ste gubitnik kada je u pitanju partnerski odnos i dobra komunikacija.

NE MISLITE NI O SEBI, NI O DRUGOME

Ako ne mislite ni o sebi, ni o drugome – onda je rezultat 0:0, nerešeno, što znači da ste vi noj.

Kako da prepoznate noja u sebi?

Pa tako što ćete čuti sebe kako izgovarate rečenicu: Mi nikad nismo u konfliktu, jer konflikt ne vidite ili ne želite da ga vidite. Ako u komunikaciji s drugim ne rešavate problem koji se pojavio, ako vam je odluka teret, ako mislite da će se samo rešiti – onda ste vi noj. Ako između vas i drugog stoji brdo problema koje ste gurali pod tepih i ako na dan odluke budete u panici jer imate gomilu nerešenih problema – onda ste vi noj.

Šta će biti s vama ako ste noj?

Ako već niste, uskoro ćete biti u bezizlaznoj situaciji jer ćete sve više upadati u nerešive probleme i biti napeti, nervozni i nezadovoljni. Dakle, rezultat 0:0 pokazuje da je kod vas sve nerešeno kad je reč o partnerskom odnosu i dobroj komunikaciji.

BIRAJTE DA BUDETE LISICA

Birajte da budete mudra lisica. Rezultat je 50:50 – pola vama, pola drugome. Kao lisica, možete reći: Činim ustupke i sebi i drugome. Kao lisica, u komunikaciji s drugim ne mirimo se sa situacijom, slušamo se, tražimo rešenje… Odnos između vas, kao lisice, i vašeg drugara ima perspektivu, jer težite kompromisu.  

Šta će biti dalje u vašem odnosu?

U ovom slučaju pola-pola nekada može biti dovoljno, ali nekada može dovesti do gorčine i nezadovoljstava. Zavisi od toga da li doživljavate čašu kao polupunu ili polupraznu. Rezultat 50:50 ipak pokazuje da ste spremni na kompromis kada je u pitanju partnerski odnos i dobra komunikacija.

ILI JOŠ BOLJE – BIRAJTE DA BUDETE DELFIN!

Birajte da budete delfin! Rezultat je 100:100, što znači da se nalazite u polju saradnje i dogovora. Kao delfin možete reći sebi: Kada imam problem uputiću mom drugaru ja-poruku, kada moj drug ima problem koristiću aktivno slušanje. Kao delfin u komunikaciji s drugim koristimo dogovor i saradnju, odnosi su bliski i radimo timski. Oboje smo zainteresovani za rešavanje problema, delimo uloge, imamo drugarski odnos. Naši ciljevi su jasni i tražimo alternative da do njih dođemo. Odnos između vas, kao delfina, i vašeg drugara neće se promeniti čak i ako ne dođete do rešenja, jer je svakako postojala briga o potrebama obe strane.

Šta će biti dalje u vašem odnosu?

U ovom slučaju postojaće obostrano zadovoljstvo zbog toga što su uvažene potrebe i vas i onog drugog. Rezultat 100:100 pokazuje koliko dobro plivate u polju saradnje kada je u pitanju dobra komunikacija i partnerski odnos.

Projekat “Vetar u leđa, a ne kamen spoticanja” realizuje se uz podršku Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Fondacije „Jelena Šantić”, Grupe „484” i Evropske unije.

Ova publikacija je objavljena uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržinu ove publikacije isključivo je odgovorna grupa Mašta” i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.

53 odsto odraslih Roma i Romkinja je bez škole

Grupa „Mašta” započela je realizaciju projekta „Vetar u leđa, a ne kamen spoticanja uz podršku Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Fondacije „Jelena Šantić”, Grupe „484” i Evropske unije, koji traje od marta do juna 2021. godine.

Cilj projekta je bolja integracija Roma u školski obrazovni sistem, rušenje predrasuda i širenje svesti među decom iz redovne populacije o okolnostima u kojima romska deca žive.

Obrazovanje je jedno od osnovnih ljudskih prava i ono je naročito neophodno kako za izlazak iz siromaštva, koje je prepoznato kao preovlađujući problem romske zajednice, tako i za puno društveno uključivanje Roma i Romkinja.

Оko 53 odsto odraslih Roma i Romkinja je ili bez škole ili nije završilo osnovno obrazovanje, oko 33 odsto je završilo osnovno obrazovanje, oko 12 odsto srednje obrazovanje, a manje od 1 odsto ima završeno više ili visoko obrazovanje. Usled nepovoljne obrazovne strukture, stopa radno aktivnih pripadnika romske zajednice iznosi svega 41 odsto, što je znatno niže nego u opštoj populaciji gde dostiže 78 odsto.*

Među glavnim razlozima za nizak obuhvat Roma i Romkinja u redovnim školama, osim siromaštva, jeste i to što značajan broj njih ne uspeva da ostvari pravo na dodatnu podršku koja im je neophodna (npr. podrška od strane pedagoških asistenata ili individualizacija nastave), kao i brojni stereotipi, zbog čega su deca i mladi iz romske zajednice izloženi različitim oblicima diskriminacije.

Naš cilj je da u okviru projekta „Vetar u leđa, a ne kamen spoticanja u procesu školovanja tokom školske 2020–2021. godine pružimo sveobuhvatnu podršku deci iz romske populacije u učenju, prema zahtevima koji se očekuju na završnom ispitu. Zatim, da kroz forumovanje i radionice na kojima ćemo govoriti o kulturnoj raznolikosti utičemo na rušenje predrasuda o Romima naveo je učitelj i koordinator projekta Dragan Kuveljić.

Podršku u savladavanju programa iz ključnih predmeta koji se polažu na završnom ispitu dobiće romska deca 7. i 8. razreda koja pohađaju osnovnu školu „Milosav Stiković” u Prijepolju, u kojoj najviše i ima dece romske nacionalnosti. Podršku će im pružiti uspešni vršnjaci iz razreda, kao i srednjoškolke Romkinje koje će biti u takozvanoj ulozi romskog asistenta.

Preduslov da se romska populacija oseti uvaženom i značajnom u zajednici u kojoj živi je bolja prihvaćenost među vršnjacima. Zato će pripadnici romske zajednice sa članovima većinske lokalne zajednice, u okviru ovog projekta, istraživati o kulturnoj raznolikosti. Cilj ove aktivnosti je da se doprinese smanjenju prećutnih barijera koje čine da zajednica ne bude koherentna i integrisana, već podeljena i sa manjkom interesovanja za drugog.

Takođe, cilj je širenje svesti među decom iz redovne populacije o okolnostima u kojima romska deca žive, kroz korišćenje angažovane pozorišne tehnike – forumovanja. Izmestivši se iz svojih cipela, na ovaj način deca iz redovne populacije naučiće koliko diskriminacija i siromaštvo negativno utiču na njihove drugove i drugarice, i neće graditi rasističke i diskriminatorne stavove.

Osim radioničarskog rada i podrške u učenju, plan je da se ispred Doma kulture u Prijepolju, na Dan Roma, organizuje i prikazivanje najinteresantnijih podataka do kojih se došlo kroz istraživanje kulturne raznolikosti. Takođe, kako bi se afirmisala postignuća Roma koja su slabo vidljiva većinskom stanovništvu, biće organizovana promocija knjige Metija Kamberija „Grad bola”, koja iz prve ruke opisuje iskustvo dečaka koji je živeo i radio na ulici.

Naš dugoročni cilj je da ovakav model podrške prenesemo na naredne generacije, ali i da motivišemo druge da ga primene, kako bi se perspektiva lokalne zajednice promenila na taj način da različitosti među nama postanu unutrašnja vrednost i snaga, naveo je Kuveljić.

Svaka aktivnost u okviru ovog projekta poruka je drugima da sarađuju i poštuju svačije pravo da aktivno učestvuje u kulturi, obrazovanju i životu svoje zajednice.

*Stretegiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja od 2016. do 2025. godine 

Ova publikacija je objavljena uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržinu ove publikacije isključivo je odgovorna grupa Mašta” i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.

Powered by WordPress & Theme by Anders Norén