Verovali ili ne, postoji pet dana u godini kada je profesija, kojom se bave nastavnici i nastavnice, najpoštovanije zanimanje na svetu. To se dešava u proleće na svetskom takmičenju Global Teacher Prize, a čast da budem deo tog spektakla imao sam u martu 2019. godine u Dubaiju.

Sa Ivonom Jovnović, predstavnicom udruženja Živojin Mišić i koleginicom Tatjanom Marković Topalović

Tog marta stigli smo u impozantni hotel – Atlantik. Kao duga, raširila se šarena bašta najboljih nastavnika iz skoro svih zemalja. Ni većeg prosvetnog spektakla, ni većeg uvažavanja i poštovanja za nastavnike i nastavnice ove naše planete, nisam do tada doživeo. To su dani poštovanja prema onima koji, vaspitavajući decu, grade neko novo, lepše i pravednije društvo. Tada su nastavnici gospoda i ključni resurs ove planete u pravom smislu te reči. Dubai je za mene tih dana bio krov sveta, a druženje sa najboljim nastavnicima, privilegija i čast.

Ceo svoj radni vek sam proveo u prosveti. Trudio sam se da školu učinim zajednicom u kojoj svi učimo i menjamo se… i isplatilo se. Udruženje za podsticanje preduzetništva „Živojin Mišić“ – na čelu sa Ivonom Jovanović, na sreću prosvetne javnosti, prepoznaje i zna da ceni kvalitet, pa i da nagradi. Ono što je država zaboravila i verovatno, zbog partokratijskih prioriteta, ne bi nikad mogla pravedno da uradi, uradilo je ovo udruženje. Tako sam i ja, kao jedan od najboljih edukatora, a kasnije i kao predstavnik Srbije na Forumu najboljih nastavnika sveta,(zajedno sa Katarinom Veljković i Tanjom Marković Topalović) stigao do Dubaija. Sada ne mogu da procenim da li je to bilo vreme čuda ili vreme ostvarenih snova.

Forum najboljih nastavnika sveta i proglašenje prvog među jednakima (Peter Tabichi, Kenya) je bilo ravno dodeli Oskara. Sav taj glamur, pažnja, poštovanje, raskoš, luksuz i lepota – bili su posvećeni najboljim nastavnicima. Dovoljno je bilo da nosite elekronski bedž, pa da svi znaju ko ste i da vam sva vrata budu otvorena.

Imao sam i priliku da u Dubaiju vidim najveću zgradu na svetu, koja je visoka čak 820 metara. Tu je i najlepši park, najluksuzniji hotel, kako ga nazivaju Nebeska igla, koji krase i skupture čuvenog srpskog, ali i svetskog vajara Đorđa Čpajaka. Na veštačkom poluostrvu, okruženom morem i prelepim plažama u hladu palmi i cvetnog parka, smešten je najveći hotel na svetu Atlantik – koji je ovoga puta širom otvorio dveri gospodi nastavnicima. U velikom broju veličanstvenih sala se vode polemike o moralnosti i etičnosti, drže predavanja i radionice… Nastavnici, akademici, bivši i sadašnji ministri prosvete, naučnici sa svih kontinenata – razmenjuju iskustva, predstavljaju svoja dostignuća… Svima nam je zajednička tema: Kako da, radeći sa decom, svet učinimo srećnijim, a planetu boljim mestom za život.

I ovog puta se potvrdila izreka Svet je mali… Sretnem mladu Beograđanku Milenu Lakićević – koja živi u Dubaiju. Kao i mnogo puta, potvrdi se istina, da sve što vredi – odlazi iz Srbije. Obrazovana, elokventna, solidarna, dostojanstvena, otvorena, jednostavna, neposredna… Inače, vršnjakinja je moje dece, koja su još uvek u Srbiji. Sa pomešanim osećanjem zebnje i nade – pomišljam, kako će i oni jednoga dana možda otići…


Dubai je stvarno tih dana bio za mene grad čuda. Osećao sam se kao da sam na krovu sveta!